Obrazovanje, internet i demokratija
U svom već klasičnom delu „Obrazovanje i demokratija“, najcitiranijem teorijskom delu o obrazovanju u 20. veku, Džon Djui, govoreći o funkcijama škola, kaže i da (parafraziram po sećanju) one treba da omoguće pojedincu da prevaziđe ograničenja društvene grupe u kojoj je rođen. Zanimljivo je da je tog univerzalno-emancipatorskog potencijala obrazovnih ustanova bio svestan još Platon (zahtev za obaveznim obrazovanjem svih građana – i građanki, što u 4. veku pre Hrista uopšte nije bilo samorazumljivo).
Sa internetom, koji omogućava globalnu distribuciju najrazličitijih sadržaja, Djuijeva demokratska funkcija obrazovanja kao da je dobila jednog velikog saveznika. Ali da li je to zaista tako? Ili se sada akcenat samo premestio sa institucije na medij?
Onlajn kursevi, na primer, predstavljaju logičan odgovor kojim obrazovne ustanove koriste potencijal novih medija. Ali to važi tek ukoliko su ti napori u skladu sa konceptom „otvorenog znanja“; u protivnom, ukoliko se realizuju kao komercijalna aktivnost, oni zapravo povećavaju jaz između društvenih grupa.
Obrazovanje, demokratija i internet (može i obrnutim redom): nova demarkaciona linija je ona između povezanih i nepovezanih. Onih koji koriste i onih koji ne koriste mogućnosti medija. Onih koji su u prilici da ih koriste i onih koji nisu.
Razmišlam o ovom fenomenu, nisam nešto posebno istraživao, ali posle ovog teksta ću da se bacim na ovaj i slične fenomene.
„Obrazovanje i demokratiju“ nisam čitao, ali svakako, preporučena mi je u ovom postu.
Da krenemo sa ovom parafrazorm: svakako, demokratski, najkraće rečena suština obrazovanja, ali sve mi se čini da je ovde potka nešto slično pozitivizmu. U školama se svakako javljaju „programi obrazovanja“ koji se „deklarišu“ kao činjenice, istina, opipljivo. Pratimo strogu kauzalnost, određene (potvrđene, verifikovane) reference i sada skačemo na Tena koji se zahteva da se prevashodno ispitaju tri aspekta stvaralačke ličnosti: rasa, sredina i momenat tj. poreklo, društvena sredina i istorijski momenat pojave pisca.
Pozabavimo se prvo rasom: koliko je rasna raslojenost povezana sa demarkacionom linijom povezanih i nepovezanih? Ko je povezan, a ko nije, možemo formulisati ovako: pogled na svet jedne rase uslovljena je saznanjem i uviđanjem određenih moralnih i tradicionalnih vrednosti, zatim socijalnih, rasnih i klasnih faktora jednog kulturnog kruga. Samim ovim smo uslovljni: da li biti insajder ili autsajder, i kako postati jedno ili drugo?
Tako u „istoriji“ nekih ideja vidimo kako neke kulture i njihovi koncepti stvaraju jezgro, postaju insajderi, povezani među sobom, a oni manji igrači, autsajderi, nemaju mogućnost i takvu snagu da formiraju snažan omotač oko jezgra i zatvore insajdere, nego teže da se približe insajderima. U svom tekstu „Karnevalizacija hiperprostora“ (http://pitchweis.wordpress.com/2006/09/17/karnevalizacija-hiperprostora/)
napisao sam:
Kakva je vrednosna orijentacija / pozicija čoveka u hiperprostoru? Kakve su spoznajne moralne i etičke stvarnosti hiperprostora? Kada se povede priča o usability – ju, uglavnom se složimo oko toga da su osnovne vrednosne kategorije ja-na-internetu i drugi-na-internetu. Sa gledišta onoga ko nudi internet možemo konstatovati da je nemogućnost korišćenja sadržaja glavni problem. Internet se pokazao kao pogodan teren za život modernog kriminala, ne samo onoga za šta se ide na sud, nego i nečega zbog čega bogovi kažnjavaju. Otimanje tuđeg vremena, neupotrebljivošću web lokacije, prazna obećanja, koja se naravo nikad ne ostvare, je pljačka i ugnjetavanje zato što korisnička strana hiperprostor neprestano percepira kao svoje životno stanovište. Iako smo sav svoj život preneli u hiperprostor, metonimija tog prostora ipak ostaje prazna.
Odavde vidimo tačno ko su insajderi, a ko autsajderi (marginalci). Kada govorimo o obrazovanju i vratimo se u školske zgrade, dobijemo jedno pitanje na koje možda i ne možemo da odgovorimo: da li smo u „školskim zgradama“ insajderi ili autsajderi? Ali, pokušajmo:opet smo autsajderi.
Da skratimo, vraćamo se na pitanje sa početka: koliko je rasna raslojenost povezana sa demarkacionom linijom „povezanih“ i „nepovezanih“? Velika je „rasna“ raslojenost na internetu, imamo jezgro, insajdere i jedan prozaični omotač sačinjen od autsajdera.
Prelazimo na sredinu. O kakvoj sredini govorimo? Trehnološkoj sredini, novom tehnološkom pakovanju, mogli bi smo reći sledeći Mekluana. Opet jedan autocitat iz pomenutog teksta:
Koliko u ovoj novoj sredini i novom tehnološkom pakovanju možemo biti superiorniji od tehnologije, blili insajderi, ili pak, autsajderi? Opet se vraćamo na „obrazovanje u zgradama“ i „online obrazovanju“. Da, kao što se može pretpostaviti, ovakav pozitivističko – analitički diskurs nas dovodi do sličnog zaključka kao u vezi sa rasom. Velika je „rasna“ raslojenost na internetu, imamo jezgro, insajdere i jedan prozaični omotač sačinjen od autsajdera. Tako je prisutna i raslojenost sredine, demarkaciona linija je jasna sama po sebi: depersonalizacija (rasa) i deteritorizacija (sredina).
Momenat je pak jedna iluzorna stavka u obrazovanju sama po sebi. Šta je trenutno znanje i kako se definiše? Krećemo od najopštijeg, sužavajući temu prema Luciferovom mestu na dnu pakla. Kada preći u sferu medija iz sfere fizičkog postojanja i skladištenja znanja? Povežemo li moment sa rasom i sredinom, demarkaciona linija dobija i svoju bitnu treću dimenziju, opet autocitat:
U prilog ovoj tvrdnji možemo se pozvati na Milmena Perija koji je hteo …“da tačno utvrdi oblik usmene narativne poezije … “. Metoda njegovog istraživanja bila je da posmatra pevače koji delaju u okviru žive tradicije nezapisane pesme i da vidi kako oblik njihovih pesama zavisi od toga što moraju svoju umetnost da uče i upražnjavaju bez čitanja i pisanja.
Šta sam hteo sa Perijem? Hteo sam da demonstriram posmatranje momenta! Ko posmatra moment na internetu?
Jedna stvar koja potvrđuje pravilo da nove tehnologije proizvode kardinalnije greške nego što donose dobro je ta da prelaskom sa primitivnije na moderniju tehnološku ravan javlja veći stepen referencijalne iluzije i ilizija većeg iskustva, da se pozovemo i na Bekona.
Možda nisam uspeo da napišem sve što mi se vrzma po glavi, ali ukratko, kao neko ko se trudi da čita, stvari mogu ovako da interpretiram.
Pozz
pitchweis
31. децембар 2006.
„nove tehnologije proizvode kardinalnije greške nego što donose dobro“:
Moj stav je malo drugačiji. Tehnologije su indiferentne prema svetu ljudskih vrednosti; one mogu biti upotrebljene u različite svrhe, a nisu sve svrhe „dobre“ (recimo, moralno dobre).
Zanimljiva su mi ova razmišljanja o novim medijima kao ispoljavanju nove usmenosti/pismenosti. Internet komunikacija je uglavnom pisana – ali je model komunikacije model razgovora, usmeni model. Jedna drugačija retorika, u svakom slučaju.
Saša Radojčić
31. децембар 2006.
„Tehnologije su indiferentne prema svetu ljudskih vrednosti; one mogu biti upotrebljene u različite svrhe, a nisu sve svrhe “dobre” (recimo, moralno dobre).“
Ovo sam prevideo, ali pomoglo mi je da shvatim gde se „pecam“.
„Zanimljiva su mi ova razmišljanja o novim medijima kao ispoljavanju nove usmenosti/pismenosti. Internet komunikacija je uglavnom pisana – ali je model komunikacije model razgovora, usmeni model. Jedna drugačija retorika, u svakom slučaju.“
Upravo tako, na svom blogu sam pokrenuo diskusiju na ovu temu i imam dobru posetu. U jednom od komentara pokušao da obrazložim taj model komunikacije, krećući se linijom dezintegracija prostorno – vremenskih odnosa.
Radi lakšeg praćenja teme i diskusije na oba bloga, osatvaljam link:
http://pitchweis.wordpress.com/2006/12/31/obrazovanje-internet-i-demokratija/#comment-224
pitchweis
2. јануар 2007.
[...] blogu Saše Radojčića nailazim na jedan veoma podsticajan tekst naslovljen Obrazovanje, internet i demokratija. Eto, komentarisao sam, zapravo više smišljao nego komentarisao, ali bilo bi lepo kada bi još [...]
o nekim stvarima govoreći » Obrazovanje, internet i demokratija
11. фебруар 2007.