IKT i način razmišljanja
U prilog jednoj od teza koje sam izneo u jednom od prethodnih tekstova. Korišćenje IKT nije neutralno u odnosu na naš način razmišljanja. Kompjuter koristim za pisanje već nekih 15 godina. Odavno sam primetio da se moj stil prilagodio tehnologiji: smisaone celine nisu više toliko ograničene na veličinu pasusa, koliko na visinu ekrana. Ta promena se odigrala sama po sebi, a ja sam je samo u jednom trenutku postao svestan.
Da to nije ništa neobično, i da slične promene mogu da pokrenu različiti programi, ilustrovaću jednim člankom o retorici PowerPointa, iz prethodnog broja časopisa Seminar.net koji objavljuje Univerzitet u Lilehameru, Norveška. Časopis se bavi pitanjima uticaja novih tehnologija i novih medija na obrazovanje.
Počeo sam da čitam tekstove sa seminar.net, i mogu da kažem da si pronašao pravu stvar.
Veoma zanimljivo uočavanje! Ja ovako nešto ne mogu da tvrdim, još manje da uočim pošto moje pisanje počinje na računaru, tako da sam svoj stil, artikulaciju i način razmišljanja podredio tehnologiji.
Sada sam završna godina fakulteta, to su 4 godine, srednja škola 4 godine i još dve godine u osnovnoj školi, računar mi je svakodnevno pri ruci.
Znači, skoro pola svog života koristim računar. Kada nešto treba da sročim u olovci, imam malih problema, nekako mi je teskobno na papiru. Misli izmiču, ruka podrhtava, teže hvatam nit. Lakše je skrolovati nego podvlačiti, praviti „uši“ na papiru, obeležavati strane…
Što se čitanja tiče, situacija je drugačija, zapravo obrnuta. Ali čitanje i pisanje su neodvojivi, zar ne? Stoga, pitanje je – šta je moje čitanje?
pitchweis
2. јануар 2007.
„Kada nešto treba da sročim u olovci, imam malih problema, nekako mi je teskobno na papiru. “
A ovo iskustvo? Jednog leta na more sam otišao bez laptopa. I nešto radio, mislim da sam prevodio neki članak. Ispisao dve-tri stranice u tefter, zaključio da je dosta i onda, u jednom dugom, dugom trenutku, postao svestan da tražim način – kako da to što sam napisao, snimim. Gde se snima kada se piše „u olovci“? Eto, i to od nas pravi tehnologija.
Saša Radojčić
2. јануар 2007.
Teško da bilo šta ozbiljnije mogu da radim u olovci sem nekih nacrta, planiranja, sižea, ali bilo sta sistematično – nikako.
Čak mi se dešava da nešto što treba da zapišem „skladištim“ u mozak, na neku particiju, a papir ostane prazan. Kada bolje razmislim, bilo kakve beleške koje načinim su samo redukcija nečeg mnogo kompleksnijeg, poredio bih to sa linkom, recimo.
pitchweis
2. јануар 2007.