Sam da realizujem, ne vredi mi, neko treba da stane iza mene, treba mi referenca. Biće čupavo izboriti se za to, a imam i dva ogromn a seminarska da napišem, tako da ću to sve nekako realizovati kao apsolvent. I ja sam mislio da uzmem neki CMS. Ionako Komparatistika treba da ostane na katedri, necu je nositi sa sobom, bitna mi je referenca.

IT podrška u klasičnoj nastavi, ne funkcioniše ni na principu e maila, a ne na nečem novom. Zajedničkim snagama možemo da menjamo ovo, nisam naišao još na nikog ko je zainteresovan za ove probleme sem tebe.

Imam još neke ideje, a nemam saradnike, javi se ako imaš entuzijazma pa da počnemo da razvijamo projekat!

Pozz

Prva zamisao mi je bila da forum obavezno mora da postoji, ali pošto naša grupa prima svega 15 studenata, tu se mora obuhvatiti i grupa srpske književnosti, srpskog jezika, a ako ćemo tako, onda jedan forum za sve nastavne grupe na Filozofskom fakultetu.

Sada razvijam drugu verziju projekta KOMPARATISTIKA NS, nadam se da ću u toku narednog leta, ako budem imao interesa, uraditi pravu stvar, a ako ne budem imao, predaću ga nekom ko ostaje iza mene.

Naime, hoću da kažem kako je blog idealno rešenje za sve što je opisano u Sašinom textu, ali kod nas ima mnogo straha od računara, pogotovo iskusnijih (starijih) profesora koji pribegavaju klasičnim metodima nastave, tako da ova ideja u samom početku, na primeru KOMPARATISTIKA NS ima staklene noge. Zato bi možda iskusniji studenti trebali da budu posrednici između mlađih studenata i profesora. Naravno, uz neko stručno usavršavanje itd itd.

Čak mi se dešava da nešto što treba da zapišem „skladištim“ u mozak, na neku particiju, a papir ostane prazan. Kada bolje razmislim, bilo kakve beleške koje načinim su samo redukcija nečeg mnogo kompleksnijeg, poredio bih to sa linkom, recimo.

A ovo iskustvo? Jednog leta na more sam otišao bez laptopa. I nešto radio, mislim da sam prevodio neki članak. Ispisao dve-tri stranice u tefter, zaključio da je dosta i onda, u jednom dugom, dugom trenutku, postao svestan da tražim način – kako da to što sam napisao, snimim. Gde se snima kada se piše „u olovci“? Eto, i to od nas pravi tehnologija.

Veoma zanimljivo uočavanje! Ja ovako nešto ne mogu da tvrdim, još manje da uočim pošto moje pisanje počinje na računaru, tako da sam svoj stil, artikulaciju i način razmišljanja podredio tehnologiji.

Sada sam završna godina fakulteta, to su 4 godine, srednja škola 4 godine i još dve godine u osnovnoj školi, računar mi je svakodnevno pri ruci.

Znači, skoro pola svog života koristim računar. Kada nešto treba da sročim u olovci, imam malih problema, nekako mi je teskobno na papiru. Misli izmiču, ruka podrhtava, teže hvatam nit. Lakše je skrolovati nego podvlačiti, praviti „uši“ na papiru, obeležavati strane…

Što se čitanja tiče, situacija je drugačija, zapravo obrnuta. Ali čitanje i pisanje su neodvojivi, zar ne? Stoga, pitanje je – šta je moje čitanje?

Ovo sam prevideo, ali pomoglo mi je da shvatim gde se „pecam“.

„Zanimljiva su mi ova razmišljanja o novim medijima kao ispoljavanju nove usmenosti/pismenosti. Internet komunikacija je uglavnom pisana – ali je model komunikacije model razgovora, usmeni model. Jedna drugačija retorika, u svakom slučaju.“

Upravo tako, na svom blogu sam pokrenuo diskusiju na ovu temu i imam dobru posetu. U jednom od komentara pokušao da obrazložim taj model komunikacije, krećući se linijom dezintegracija prostorno – vremenskih odnosa.

Radi lakšeg praćenja teme i diskusije na oba bloga, osatvaljam link:
http://pitchweis.wordpress.com/2006/12/31/obrazovanje-internet-i-demokratija/#comment-224

Moj stav je malo drugačiji. Tehnologije su indiferentne prema svetu ljudskih vrednosti; one mogu biti upotrebljene u različite svrhe, a nisu sve svrhe „dobre“ (recimo, moralno dobre).

Zanimljiva su mi ova razmišljanja o novim medijima kao ispoljavanju nove usmenosti/pismenosti. Internet komunikacija je uglavnom pisana – ali je model komunikacije model razgovora, usmeni model. Jedna drugačija retorika, u svakom slučaju.